ОБРЕНОВАЧКА БИБЛИОТЕКА

''Мисија библиотекара не сме поћи од човека који је врши, од његовог укуса, радозналости, подесности, као ни од апстрактног идеала који би претендовао да једном за свагда  дефинише појам библиотеке, већ од друштвене потребе којој ваша професија служи.''

(''Мисија библиотекара'' -  Хосе Ортега и Гасет)

Библиотечка делатност у Обреновцу има стогодишњу традицију. Писани документи о библиотекама на овим просторима су малобројни или прилично оскудни, па је неко озбиљније истраживање развоја библиотечке делатности отежано. Мало тога је сачувано о првим библиотекама, али и онима у периоду између два светска рата. Наиме, неки поузданији подаци се једино могу наћи о Библиотеци ''Влада Аксентијевић'' која је носилац библиотечке делатности од краја другог светског рата до данас, и  о неким школским библиотекама.

Према до сада пронађеним писаним подацима, библиотеке на овим просторима се јављају крајем 19. века. О томе сведочи чланак објављен у ''Ваљевским новинама''  20.12.1892. године:

''Обреновачка пољопривредна задруга основана је пре три године. Убрзо је узела себи локал за канцеларију, оправила у истом читаоницу са књижницом које су врло добро посећиване од својих чланова.''

Мајски преврат 1903. године значио је прекретницу у унутрашњој и спољној политици Краљевине Србије. Успостављањем новог режима у Србији раднички покрети постају много одређенији него пре. Одјеци тих дешавања осећају се и у Обреновцу. Те године основана је месна организација Социјалдемократске странке, као и ''Радничко друштво''.

Доста пажње се посвећивало просвећивању и обогаћивању културног живота радника, па је покренута и радничка читаоница. ''Радничке новине'', гласило поменуте странке, набављане су једно време чак у око три стотине примерака, а у броју 89 од среде, 3. новембра 1904. наилазимо на податак:

''Обреновачка радничка читаоница приређује у недељу 7. т.м. у 8 часова у вече у гостионици Антоновића концерат са игранком у корист своје касе. Препоручује се друговима да у што већем броју посете овај концерат, од чијег ће се прихода набављати књиге и новине за ову читаоницу, која има за задатак да раднике упознава са модерним наукама и међу њима шири класну свест.''

Ови подаци не говоре о уређењу и раду библиотеке, али говоре о томе колики је њен значај био. Такође није познато ни до када је ова библиотека радила.

У периоду између два рата Обреновачка гимназија је имала  ђачку књижницу са  235 књига, и наставничку са 380. Поклон књиге су се делиле обично за Видовдан и то најуспешнијим ђацима. Књиге које су добијали ученици, школи су поклањали богатији грађани и институције, као што су књижара Кимерл у Обреновцу и познати издавач Геца Кон из Београда.[1]

Према сведочењима, у периоду између два рата постојале су библиотеке при сеоским културним друштвима у Дражевцу, Забрежју, Конатицама и Стублинама. Остали су сачувани печати и записници о њиховом раду. После рата су ти једини трагови њиховог постојања спаљени!?

 Послератни период

 По окончању Другог светског рата основан је 26. септембра 1944. године Културно-просветни одсек Окружног народноослободилачког одбора Ваљево[2]. У својој делатности и територијалној надлежности он је обухватао  ваљевски, подгорски, колубарски, тамнавски и посавски срез. Дакле, покривао је и регион Обреновца. У већим местима ваљевског округа (Мионици, Убу, Лајковцу и Обреновцу)  отворени су домови културе. Рад дома културе у Обреновцу је био богат и разноврстан. Остваривао се кроз рад пет катедри. Прикупљање добровољних прилога грађана у новцу и књигама довело је 1945. године до оснивања библиотеке у згради тадашњег Синдиката (касније зграда Народног универзитета), која је добила име по народном хероју из овога краја, Влади Аксентијевићу. Формирани књижни фонд је био малобројан, а у његов састав је улазио и велики број периодичних публикација (новина и часописа). Дужност библиотекара у то време обављало је неплаћено лице. Почетком 1947, библиотека са читаоницом у Обреновцу имала је књижни фонд од 488 књига, 9 листова и 3 часописа, а месечно 480 читалаца.[3] Слика библиотеке се није значајно мењала до 1952. године: није било сталних просторија, ни библиотекара.  Тада почиње да ради учитељ Чедомир Михаиловић по три сата дневно. Са инвентaрисањем библиотечке грађе у инвентарним књигама започело се 1954. године, када је извршена и реорганизација рада према таблицама Универзалне децималне класификације. Према извештају о раду библиотеке из те године, књижни фонд је бројао 2576 књига, а добијена је и прва дотација за набавку књига (у износу од 850.000 динара). Тадашњи управник је био наставник Војин Радовић. Наредне године књижни фонд се значајно увећава поклоњеним књигама од Радио-Београда. Библиотека започиње редовније да организује књижевне сусрете, изложбе, предавања. Почињу да раде две књижничарке са завршеном библиотекарском школом. За фонд централне библиотеке урађени су ауторски, предметни и стручни каталог. Професор Миладин Симић постављен је за новог управника 1959.

Када је 1960. године донет Закон о библиотечкој делатности НРС, који је одредио и матичне функције библиотека, обреновачка библиотека почиње са припремама за преузимање ове функције (која подразумева проучавање стања, потреба и услова развитка мреже библиотека, пружање стручне помоћи, усавршавање библиотечких кадрова, вршење стручног надзора над радом свих типова библиотека у општини - сеоских и школских и др.)

Исте године је постављен први стални управник библиотеке – Павле Блажић. На седници НОО Обреновац, одржаној 31.1.1961. године, донета је одлука о одређивању ове библиотеке за матичну, јер су се оснивањем огранака за то већ стекли услови. Библиотека је добила своје нове просторије у центру града (тадашње просторије Дома Армије, у улици Владе Аксентијевића,  данашњој Карађорђевој). У простору од око 80m² смештени су књижни фонд и читаоница са двадесетак читалачких места. Књижни фонд чинило је скоро 10000 књига и десетак наслова периодике који су уредно били коричени по годиштима. Читаоница је увек била пуна. Рад са корисницима обављала су три књижничара.  Набављен је и нов намештај. Тако су се склопиле повољне околности да се та година памти као преломна. Обезбеђена су средства да библиотека преузме девет сеоских читаоница (Забрежје, Барич, Стублине, Грабовац, Скела, Ратари, Звечка, Дражевац и Кртинска) у којима су хонорарно радили представници месних заједница и омладинских организација. Библиотека је новог управника добила у септембру 1961. – учитеља Богољуба Стефановића. Због постигнутих резултата у акцији ''Месец дана књиге'' исте године, Библиотека је награђена првом наградом Градског савеза организација и установа за ширење књига Београда. Током 1961. године формиран је и Савет библиотеке у који су делегирани представници школа, војске, борачке организације и грађанства са циљем да се постигне ''јавност у раду''. При Библиотеци радила је и литерарна секција, а  окупљали  су се и обреновачки сликари.

''Библиотека је све до 30. јуна 1964. била самостална установа, када је Одлуком органа управљања Народног универзитета, Народна библиотека ''Влада Аксентијевић'' и Предузеће за приказивање филмова ''Победа'' из Обреновца извршено припајање Народне библиотеке и Предузећа за приказивање филмова Народном универзитету у Обреновцу. На одлуке о припајању наведених радних организација дата је сагласност од стране Скупштине општине на XII седници од 24. јула 1964,  а о чему је донето решење под бр.7888/1 од 24. јула 1964.''[4] У овом периоду књижни фонд није значајно увећаван, а нису се одржавали ни програми. Са корисницима је радило два књижничара и један учитељ.

Инвентарне књиге вођене од 1954. године затворене су 7.2.1964. Од тада (по спајању са НУ) књиге су завођене у нову инвентарну књигу са наставком редог броја у старој.

Библиотека је издвојена из састава Народног универзитета 1.4.1967. године Одлуком СО Обреновац бр. 04/4-бр.1851/67 од 30.3.1967.  Радна заједница и орган управе библиотеке конституисане су 14.4.1967, а донет је и Статут библиотеке. Окружном суду је упућен захтев за упис у регистар установа, чиме је у Службеном листу потврђено оснивање Матичне библиотеке ''Влада Аксентијевић''. 26. децембра 1967. за вд управника постављен је Слободан Филимоновић. Током 1968. године инвентарисани су фондови сеоских библиотека, чиме улазе у састав књижног фонда Библиотеке.

Због тог наглог увећања књижног фонда и континуираног успешног групног рада са корисницима кроз различите видове програма (књижевни сусрети, предавања и ликовне изложбе), постојећи простор постао је недовољан. Планирано је и отварање дечјег и научног одељења.

У јесен 1973. године основан је Књижевни клуб при Библиотеци, и изабран председник Радослав Сандић.

На тридесетогодишњицу ослобођења Обреновца и Београда и поводом 70 година од оснивања 1974. године Библиотека је пресељена у нове просторије – Милошев конак - у којима се и данас налази централна зграда. Старе просторије су искоришћене за отварање књижаре која је радила у оквиру проширених делатности Библиотеке.

- Конак- зграда за рушење

''Конак је саградио имућни трговац Димитрије Михаиловић, кум и пословни ортак кнеза Милоша. Зграда је правоугаоне издужене основе, зидана у бондручном конструктивном систему са испуном од опеке. Једном фасадом окренута је чаршији, а другом, са тремом и двоспратном колонадом са аркадама, према пространом дворишту. У приземљу су били дућани и занатске радње а спратни део служио је за становање. Архитектонска концепција, распоред простора, његова намена, као и стилска обрада целог конака, карактеристични су за начин живота, схватања и укус не само обреновачке него уопште српске трговачке средине у првој половини XIX века.''[5] Као културно-историјски споменик конак је под заштитом Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Адаптација је вршена четири године и коштала је 1.800.000,00 динара. Рестаурацију и реконструкцију зграде извршио је Завод за заштиту споменика а под надзором Зорана Јаковљевића. Скупштина општине је купила опрему. Проширењем смештајних капацитета Библиотека добија већу могућност за организовање свога рада. Оформљен је и посебно смештен научни фонд са читаоницом, уз већ постојеће позајмно одељење. Отпочето је и одвајање и конституисање установе. Одвојена је основна делатност библиотеке у посебну ООУР, док је проширена делатност чинила другу ООУР - ''Нова књига'', која се бавила организовањем културних програма, научно-популарних, образовних и инструктивних екскурзија, издавачким и књижарским пословима и др. Заједно, оне су чиниле Културни центар Обреновца.

Проширена је мрежа огранака, од којих се у Дражевцу, Грабовцу, Стублинама, Забрежју и Баричу рад са корисницима обавља са пуним радним временом свакодневно. Са корисницима ради више библиотечких радника. Међутим, неадекватни услови рада у огранцима (необезбеђен огрев и чишћење, а због тога честа боловања радника, који раде у више огранака, дотрајалост опреме) доводе до тога да они раде нередовно и са променљивим успехом.

Заједница матичних библиотека Србије доделила је 1975. године награду ''Милорад Панић – Суреп'' Библиотеци ''Влада Аксентијевић'' за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатности и унапређивању библиотекарства у републици.

Почетком 1977. године формиран је Програмски савет Библиотеке, а 22. априла је изабран нови директор - Миладин Тошић.

Отворен је нови огранак у Дому културе и спортова, који је почео са радом 27. марта 1983, са почетним фондом од 5000 књига.

Из извештају о раду за 1985. годину видимо да је те године заустављено ширење мреже огранака у складу са тада важећим мерама стабилизације и због недовољним средстава за одржавање њиховог рада.

25. маја 1985. отворена је продајна галерија ''Конак'', са сталном поставком десетак обреновачких сликара.  11. октобра отворена је Архивска збирка докумената Обреновца и околине са циљем да се прикупља историјска грађа и изради монографија. У годишњем извештају о раду Библиотеке  за ову годину (бр.5 од 19.02.1986.) стоји: ''Надамо се да ће једнога дана прерасти у општински музеј или архив''.

Библиотека је прешла на финансирање од стране ГСИЗ културе током 1988. године, а од 1994. њен оснивач и финансијер постаје Скупштина града Београда.

1990. године установљена је књижевна награда ''Библиос'' која се додељује сваке године на дан Библиотеке домаћем аутору на најуспешније дело објављено у предходној години или за целокупно његово стваралаштво према оцени жирија, којим председава прошлогодишњи добитник. Ова награда је годинама свога постојања и именима досадашњих добитника стекла истакнуто место, о чему сведочи и то да се налази у редовном програму активности Скупштине града Београда и Министарства културе. Досадашњи добитници ''Библиос''-а су Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Бранислав Петровић, Момо Капор, Дејан Медаковић, Љубомир Тадић, Јован Стриковић, Патријарх српски Господин Павле, Стеван Раичковић, Радован Бели Марковић, Добрило Ненадић, Милован Данојлић и Драгослав Михаиловић.

У организацији општине Обреновац од 25.8-3.9.1994. године приређена је културно-забавана манифестација ''Милошеви дани''. Библиотека је била један од реализатора а део програма је одржан у њеном дворишту.

Библиотека данас

Библиотека ''Влада Аксентијевић'' у Обреновцу данас поред централне зграде има и 4 активна огранка (у Јавном предузећу за информисање, Стублинама, Забрежју и Дрену). Организациону структуру Библиотеке чине:

• позајмно,
• научно одељење са читаоницом са 60 читалачких места
• дечје и
• завичајно одељење.

Структуру запослених чини 11 стручних лица (3 библиотекара, 1 виши књижничар и 7 књижничара).

Књижни фонд броји око 60000 библиотечких јединица које се налазе у слободном приступу, а чине га:

• фонд монографских публикација 
• фонд серијских пубикација (новине и часописи)
• фонд некњижне грађе (картографска и аудио-визуелна грађа и ситан библиотечки материјал (разгледнице, фотографије, плакати и сл.).

Сви фондови су адекватно инвентарисани и сада су сви доступни корисницима.

Како основни вид библиотечког информисања о фондовима јесте систем каталога, тако Библиотека води и редовно ажурира централни лисни ауторски каталог за целокупну своју мрежу (осим огранка у Јавном предузећу за информисање који израђује свој каталог). Овај каталог постоји и у електронском облику од 2002. године, а може се поред претраживања по аутору, претражити и по наслову. Исте године је формирана и база података о корисницима и њиховим задужењима.  Услужна делатност обавља се брже и ефикасније. Бројне су и додатне могућности (лако доступни различити статистички подаци, једноставна провера да ли је тражена књига доступна или је дата на коришћење, да ли је прекорачен рок за враћање и могућност продужења рока телефоном, да ли је чланарина активна). Такође је корисницима олакшано да правовремено дођу до тражених информација. Фонд Библиотеке задњих година значајно је обогаћен повећаним годишњим набавкама књига, уз набавку аудио-визуелне грађе и мултимедијалних публикација. То је захтевало увођење адекватне опреме за  коришћење свих врста библиотечке грађе.

Библиотека ''Влада Аксентијевић'' организује разноврсне програме са циљем популарисања књиге и читања. Најчешће се приређују књижевни сусрети са књижевним свараоцима и промоције књига, али и трибине, предавања.

Извори и литература

• Извештаји о раду установе
• Сведочења библиотечких радника (Јагоде Марјановић, Данице Карић, Миладина Тошића, Данке Вићентијевић, Слободана Филимоновића)
• Обреновац и околина. - Београд: Народна књига; Обреновац: Скупштина општине, 1963.
• Културно-просветне прилике у Ваљевском округу 1944-1947: на основу архивске грађе Одељења за просвету Окружног народног одбора Ваљево 1944-1947/ Снежана Радић//Гласник Историјског архива Ваљева, 30(1996). - стр.187-213.

Ивана Јаношевић