Лаура Барна, писац (46)

Ту Књигу сам након читања, уместо на полице, одложила у фрижидер. Ако ћутња као стање чистине и белога или белина тишине духа, потом и гест као изражај таквог стања могу бити речити, онда сам тим белим гестом све рекла.

Или Теогонија. Сама чињеница да је реч о једном од најстаријих, не само хеленских већ и европских песника, а тиме и најстаријем очуваном космогонијском спеву о постанку света и богова, изазива посебно дивљење и пажњу, поготово што је спев сачуван у целости. Тек то! Постанак богова у ком је кроз низ епских епизода збијено дотадашње веровање и митолошка предања, могла би бити претеча Библије која ми је, такође, увек надохват мисли и жеља.

Књига за коју је виспрени а скептични Матош онако жестоко омануо посумњавши да је из: „мушког пера“. Авај! А она је само надвремена и надпросторна, не дâ се омеђити, бесполна је, дубокомислена и довољно снажна да одржи Исидору будном и живом до данас. Уосталом као и њени проблемски, портретни и анегдотски есеји, огледи, контемплативне цртице, космизми, филозофске, комичне или уметничке рефлексије, медитативна проза и записи...

Имати храбрости у књижевности, као и у животу, велика је ствар, можда и предуслов уметности и живљења, поготово ако се успеју поставити на исту раван. А ова Књига је написана храбро, језички савршено, стилски елегантно, страсно и искрено.

Пруст, Јурсенар, Џојс, Кафка, Достојевски, Црњански, Кортасар, Бруно Шулц, Вирџинија Вулф... Док песма Лазе Костића Santa Maria della Salute, завршена након толико раздируће патње 3. јуна 1909, и те исте године у издању Матице српске у Новом Саду објављена у збирци Песме, коју је Песник сâм приредио, и да се нашла једина међу корицама, могла би се назвати Књигом над књигама.

www.laura.in.rs